Zapisi

Kiza od kako ga je Lena šutnula ima mnogo sumanutih ideja. Vremenom, razvila su mi se čula tako da prepoznam kada hoće da predloži nešto paranenormalno. - E, Vivi, 'ajde... - Ne! - Šta ne? - To što ćeš sad da kažeš - Otkud znaš kad nisam ni rekao? - Dobro, 'ajde, reci... - E, pazi, sada nas... - Ne! - ...osnujemo... - Ne, ne, ne! - Onda možemo da... - Nein, nicht! - Dobro, bre, ti misliš da ja ništa pametno ne mogu da smislim? - Je l' to trik pitanje? - A šta loše može da se desi ako... - Ne! - A samo ako... - Ama ne! - Ček, kad sam te zajeb'o? - Kad nisi? - Dobro, ajde, navedi poslednji put kada si tako pametan! - Juče. - Dobro, pre toga? - U utorak. Pre toga u subotu pa pre toga u četvrtak. Kad god si progovorio ja sam upadao u neprijatne situacije, što psihički što fizički što finansijski! - Kako bre sad to? - Je l' nam lupio onaj lik po disciplinsku kada si mu startovao ženu? Ehej, ženu! - Pa otkud sam mogao da znam da mu je to žena?...

U srednjoj školi smo manje - više svuda viđali ovaj broj. Brojevi telefona, bilbordi, zbirovi, registarske tablice, bar-kodovi. Tako smo počeli da ga obožavamo, potpuno nevezano za mističnu simboliku zbog koje je poznat širokim narodnim masama. Par godina posle završetka srednje škole, u još jednom od ne čestih trenutaka kada su umovi svih prisutnih bistri, počinje filozofska rasprava među muškom populacijom, koju ovog puta činimo samo Kiza (koga je Lena nedavno opet ostavila) i moja malenkost. K: Ne, ne, derz nou sač ting. Kažem ti, samo možeš da uprskaš stvar ili da malo manje uprskaš stvar V: Svejedno, nekako moraš da probaš. Šta da radiš? K: Ne, svejedno, ne... V: Oki - daj alternativu K: Si ti gluv? Nema, razumeš, ne postoji. V: Ti shvataš da je to što pričas nemoguće? Empirijski utvrđeno! Utom ulazi Drugarica... K: E, evo, e ti mi kaži: Je l' postoji neki dobar pikap lajn? Ono, za startovati devojku u klubu? V: Ti shvataš da ljudi to svakodnevno uspešno rade, ni...