Portreti savremenika: Jole i Paja
Jole i Paja su nerazdvojni - neki tvrde od pelena a garantujem - od 22. januara u nasoj prvoj godini srednje. Pojavljuju se uvek u paru ili se ne pojavljuju, cak i kada se ne trude. Kada je Jole, na primer, slomio nos pa nije dosao u skolu Paja se uspavao a onda se sreo drugaricu iz osnovne. Dosao je raspust a posle raspusta su se pojavili u skoli, zajedno, kao da se nista nije desilo. To je dovelo do toga da pojedini nastavnici i skoro svi klinci* nisu mogli da ih razlikuju. Bili su kao Joda i Dart Vejder, Onjegin i Lenjski, Doktor i Master - tako razliciti, tako povezani i preprokleto kul u kombinaciji.
Jedan hladan, redovno ide u teretanu, nosi kajlu oko vrata, crn. Nasledio od tate brza kola, startuje 100 devojaka za minut, dobije 99 samara za 30 sekundi i non stop ima facu kao da ga boli univerzalnanegacija za sve. Kikbokser, razbijac, trsitelj. Ne smeje se na sale, ne prica ih. Nema milosti, nema povlacenja, nema predaje. Glatko obrijan, pogleda koji ubija, ledeno hladnog.
Naspram njega topao i nezan, plav, urastao u bradu. Mutni pogled koji gleda kroz ljude i gubi se u magli. Tih, takoreci povucen, pridje mu 100 devojaka u minutu njemu prosto zao da ih sve odbije. Svira, slika, vaja.
Kikbokser prodaje pricu da je prosao sve u zivotu, umetnik je prosao sve u zivotu.
Naravno, to je bilo na pocetku, kada su tek postali najbolji drugovi. Posle toga su konvergirali ka y=x pravoj i sada se nalaze tu negde, obojca. Cim su razdvojeni neko duze vreme (na primer kada smo kikboksera slucajno zaboravili na moru) pocnu da divergiraju, da se vracaju svojim korenima. Ma samo da su mi zivi i zdravi i da ih nikad ne spopadne bezalkoholizam, ko onomad. Ziveli!
_______________________________________
*tj. ucenici nase skole upisani posle nas; prim. aut.
Jedan hladan, redovno ide u teretanu, nosi kajlu oko vrata, crn. Nasledio od tate brza kola, startuje 100 devojaka za minut, dobije 99 samara za 30 sekundi i non stop ima facu kao da ga boli univerzalnanegacija za sve. Kikbokser, razbijac, trsitelj. Ne smeje se na sale, ne prica ih. Nema milosti, nema povlacenja, nema predaje. Glatko obrijan, pogleda koji ubija, ledeno hladnog.
Naspram njega topao i nezan, plav, urastao u bradu. Mutni pogled koji gleda kroz ljude i gubi se u magli. Tih, takoreci povucen, pridje mu 100 devojaka u minutu njemu prosto zao da ih sve odbije. Svira, slika, vaja.
Kikbokser prodaje pricu da je prosao sve u zivotu, umetnik je prosao sve u zivotu.
Naravno, to je bilo na pocetku, kada su tek postali najbolji drugovi. Posle toga su konvergirali ka y=x pravoj i sada se nalaze tu negde, obojca. Cim su razdvojeni neko duze vreme (na primer kada smo kikboksera slucajno zaboravili na moru) pocnu da divergiraju, da se vracaju svojim korenima. Ma samo da su mi zivi i zdravi i da ih nikad ne spopadne bezalkoholizam, ko onomad. Ziveli!
_______________________________________
*tj. ucenici nase skole upisani posle nas; prim. aut.
Comments
Post a Comment