Nije mi ništa... nije mi ništa...

~ 3 ujutru, počinju bolovi
~ 4 neizdrzivi bolovi
~ 5
- Hitna pomoć, izvolte
- Je l' možete da posaljete hitnu na adre...
- A šta Vam je?
- Beru mi se jagode pa sam mislio da me odvezete!
- Mooooolim?
- Trpim strašne bolove vec 2 sata ne jenjavaju...
- Gde?
- Ulica Vivija, sprat...
- Ne, mislim gde vas boli?
- Ceo donji stomak
- Kako ceo stomak?
- Ceo donji stomak... Je l' može da stigne ta hitna?
- Aha donji stomak... pa to je slepo crevo...
- Nije, slepo crevo sam izvadio pre 10 godina...
- Eeeeee, onda može da bude bilo šta... Želudac, bubreg, bešika, cak i rak neki... je l' vas bole testisi?
- A je l' moze da dođe neki lekar ovde da ustanovi šta mi je?
- A što se ne prošetate malo? Pa blizu vam je urgentni...
- Ja ne mogu da se ispravim dok ležim a ne da siđem niz 4 sprata...
- izvintedrugipozivozdravitebrzo
Klik. Tuuuuu-tuuuu... Mamu joj sadisticku garant sad uživa što ja patim... ajde ako mi ne bude bolje da zovem taksi, nema mi druge...
U tom trenutku sruše se zidovi stana i dolazi Liv Tajler u svom najboljem izdanju, jase na kamili. Kosa joj je duga i pada joj do zemlje a u jednoj ruci nosi loptu nekakve bele magle koja peva 9-u simfoniju i treperi u skladu sa muzikom. Drugom rukom mi mahne, pozove me da joj se pridružim. Ja sam na plazi iza nekakvog zaklona a sa druge strane su Kluni i Bred Pit i pucaju na mene i pogađaju me u bubreg rafalnom paljbom. Liv Tajler me opet pozove, ja krenem ka njoj - kad onda vidim da  mi je kuka zakačena za stomak. Kuka je na lancu koji vuče Isidora Bjelica unazad, dalje od Liv Tajler. Pokusavam da krenem ali osećam kako me presecaju nepodnošljivi bolovi.
Da, toliko sam halucinirao.
Nekako smognem snage da pozovem taksi. Brat smogne snage da me unese u njega. Taksista priča 500 na sat i nema pojma šta se dešava. Ja umirem. Još dva puta sam video Isidoru Bjelicu i po jednom Selmu Hajek i Sandru Bulok.
Stižemo u hitnu... jos samo par trenutaka i agonija ce proći... odmah me primaju... ležim...
Ležim...
...
Jos ležim...
...
...
Ležim prokletih 20 minuta u hitnoj...
...
- Izvinte, šta se čeka?
- Čeka se... Mališa!... ček mal' mali... Mališa! Jos mi dođeš keša z'one ćevape i tiket, ne misliš da ja sadim pa berem pare! Dve nedelje, malo li je?! Moreeee, kad ti lupim šamar jedan da te razbudim... Šta s' ti ono 'teo... Čekas doktora sad, dolazi odmah...
Ležim...
...
Umirem od bolova...
Vidim kako mi prilazi Dženifer Lopez i kako mi priđe pretvori se u medicinsku sestru koja ima roze lakirane nokte, savrseno ispeglanu kosu i roze cvetić na bolničkoj uniformi. Nekako slatko se smeje i počinje da priča:
- Ja samo da telefoniram dečku hihi ako ne smeta hihi načelnik je zabranio ali zvao me malopre hihi prekinula sam mu vezu pa da se ne naljuti hihi. Je l' nije problem da mi čuvas stražu?
Da l' me neko ovde zeza? Je l' problem da ti razbijem taj telefon o glavu stoko jedna neiživljena? Da ja pravim softver po modelu kome ti tretiraš pacijente brinula bi da računaru ne izraste ruka sa nožem da te ubode u oko pizda ti materina neprofesionalna. Takvima kao ti treba zabraniti internet, telefone, da upravljaju motornim vozilom i da se razmnožavaju.
Tako je ovo zvucalo u mojoj glavi... A ako je verovati bratu koji je utom ušao uspeo sam da kažem:
- ...telefon...pravim...internet...
Posle nekih sat i frtelj stize NjKV lekar.
- Šta je ovo? Šta boli? Je l' boli ovo? Ovo? Ovo? Ovo?
- Boli me u predelu besike. Aaa, da... ne.... DAAA... da
- Uradite mu krv, urin, rengen, ultrazvuk, spektoskropiju, me-te-fe, kc-nj-gt i parcijalnu... Ja sam kod Lakića, zovi kada sve završiš
U narednih sat vremena sam se osećao kao jastuče za igle... sa tom razlikom što se u jastucetu vidi neki red a ja sam imao utisak da me bodu, narodski rečeno, na random. Lekar na ultrazvuku se krstio kako sam uspeo ovoliko da upropastim jetru za 20 godina. Bio je i duhovit nakratko
- Momak, kad si mislio da se ženiš?
- Um... pa ne znam... sigurno ne još 5 godina... oko tridesete...
- Nećeš. Nema jetra da ti izdrzi ovako! Vidi ti ovo! A gledaj ovo! Pazi samo oooovo!
Svako "ovo" je bila crna ili bela tačka na ekranu punom slucajno nabacanih crnih, belih i sivih tačaka. Kada je rekao "sedimentacija" isključio sam se...
Rezultati su, za divno cudo, bili brzo gotovi a još jednom sam video Isidoru Bjelicu, ovoga puta kako priča nesto na engleskom dok mi Peta Vilson objasnjava množenje razlomaka. Pošto su mi dali sedativ zenturače su me ostavile na miru. Utom stize NjKV:
- Krv? Dobro... Urin? Dobro... Pa tebi je ovo slepo crevo!
- ...nije...
- Molim?
- Slepo crevo sam izvadio u trecem osnovne...
- Ahaaa... pa gde ti je oziljak? Skini se... Šta me gledaš, skidaj se!
- Doktore... paravan... vidi me ceo hodnik...
- Jooooj, kakva si ti devojčica! Evo ti paravan 'ajde skini se... Pa ovo ti je ožiljak od slepog creva!
- Znam
- Ajde evo ti terapija i javi se na kontrolu za nedelju dana! Može i za 5, nemoj odmah sutra...
Prepisao mi je jednu kutiju pilula koje se doziraju 4x6mg/kg. Pilule su od po 150mg ima ih 10 u pakovanju... Očekivao je da mi potraje nedelju dana. Ko sve danas izađe iz kuće da ga nešto ne zgazi to je strašno...

Sledeći put, kada se ozbiljno razbolim, ima da odem da lupim Isidori Bjelici šamar, da joj otmem lanac, njime premlatim Klunija i Breda Pita i da odjašem sa Liv Tajler na sever u toplije krajeve.